Kakve su razlike između tih generacija? Sudbine su im iste, morali su otići od kuće radi posla. Razlika ipak ima. Kome je bilo lakše ili bolje? Hoće li i četvrta generacija morati negdje odlaziti tražiti posao? O svemu tome započe žestoka rasprava u kasno nedjeljno popodne nakon nekolliko piva u birtiji blizu crkve.
Svako od spomenutih generacija imala je svog predstavnika a naravno i svoju podršku iz publike. „Sad je vama lako, kruvati, sidneš u onu svoju lemuzinu i za dvatri sata si u Dalmanciji ili u Dubrovniku“. - reče stari gastarbajter Jozuka u penziji. Tribalo je doć' do Miena u ono vrime, a di je Vrankvurt pa i dalje. Stalno vas vidim da se vozate po Prozoru baško koda ste svake 'evte kod kuće. U moje vrime kući se dolazilo godišnje jednoč. Doji prija Božića, a prid Tri Kralja reda nazad. Nema kod Švabe! Daleko brte i bilo skupo. Gori i doli za autobusku kartu daj po trista maraka. Trista maraka oni' para!“- naglasi Jozuka.
Rogami se zna da ste dolazili kući oko Božića pa do Tri Kralja. - javi se Pavo Uzdoljkin koji je prid sami rat „otišo u Njemačku, ali se uzrat vratio kući, a posle rata jopet gori“. Volio se često hvaliti kako je još prije ovog rata u Njemačkoj 'odo po noćnim klubovima i naučio, kako kaže, šizit. Većina dice koja su rođena šezdesetih i sedamdesetih godina isti su horoskopski znak, rođeni su između 20.rujna. i 5. listopada. - uz smijeh zaključi Pavo. Samo se ti šprdaj pogrdo jedna dabili, tako je bilo vrime, jadi te netili. - brani se Jozuka, uz smijeh publike. Manje se 'odalo i vrljalo a više šćedilo. Pravile se kuće, klanice, pozide, dica se školala, kuće se namišćale, televizori, kauči, regali, sve uređeno i prostrto. - pojasni Jozuka.
Ovi malo mlaji i okretniji počeli su onda kupovati i aute pa dolazit šnjima kući za Božić. Sićamo se kako je to izgledalo kad je ritko 'ko im'o auto, uključi se Antan, pripadnik „srednje generacije“ gastarbajtera. Evo ti zelene Askone direkt iz Minkena, kruv te neće, na krovu svezane šupkare, nekoliko komada daske petice i prozor koji će se ugraditi na kućaru. Ma šta se maskariš 'rđo jebena, ti bi bio bolji đoja! - stade u obranu Jozuka. Ne maskarim se, rogati, samo pričam 'nako kako je bilo. - nastavi Antan. Naprid pored volana svitluca nakićena jelka, a volan obložen navlakom s vunom od pedlja, ko i sjedala. Pozadi ispod šajbe dva izvezena jastučića, a između njizi onaj ćuko što klima glavom. A skoro sam smetn'o lisičiji rep na anteni, a i vozača s dugim mantilom stegnutim oko pasa. A 'ko je tada im'o Opela Rekorda, rogami, šnjim nije niko mog'o nakraj.
Nebi bilo loše da i mi napravimo spomenik gastarbajteru ko i Duvnjaci, ali nesmimo ništa lagat, vego sve 'nako kako je. Duvnjaci postaviše spomenik na autobusnoj stanici di ko biva gastarbajter grli dite i ženu, a svi znaju da ženu nikad nije ni poljubio ni zagrlio da ga neko vidi, jer bi mu se svit maskario.Ženu niko nije dovodio na stanicu. Pričo mi je jedan pajdo kako su domaći momci koji nisu išli u Njemačku na stanici zapivali jednu gangu pa je nastala masovna tuča di su momci dobili po ušima. 'Ko im je kriv kad su zapivali: Jadan onaj ko Njemačku krči, kod kuće mu drugi ženu…. - našali se Ivo Čuljkušin jedan od „morednijih“ gastarbajtera.
Ma nosi te kijamet, pogrdo dabili. Samo đumbušiš i tražiš fesata baško paripče.- sa osmijehom ga ukori Jozuka. Lako je vama bilo od neke dobi kad ste odvukli i žene u Njemačku da vam kuvaju i peru. Mi smo se morali sami snalazit'. Vidi sad ove što rade po Dubrovniku, dvatri sata mu do posla a on odvede i ženu, ne mere brežnje pa onda i dicu. Did i baba ostadoše kod kuće baško dva panja, 'ebemti neviru.
Nema tu moj sinko priviše razlike onda i sad, jopet se mora ić' od kuće i gotovo, samo onda su nam ko biva bili krivi oni đavliji partizani i komunisti, pa smo mislili kad njizi vrag odnese da naša dica neće tribat ić' u svit, a evo opet reda, a ko biva nema više komunista. Koliko je naših ljudi ostalo u Njemačkoj i Austriji živit' tako će sad ostat negdi u Hrvatskoj. A pljuni me ako se neće ponovo počet ić' u Njemačku i tamo živit kad Hrvatska unije u ovu đavliju uniju. A kome ćemo sve ovo ovde ostavit', moja dico? Zašto se ratovalo i zašto mladost izginu, 'ebo te neću svetac?
Eto to ti je tako pasija smrti, baško koda se sve vrti oko stožine. I sve se ponavlja. A te autine, bile Askone, Opeli Rekordi ili bemveji, Vektre ili Mercedesi, sve vam je to isto na moju dušu. Završi Jozuka. U publici je splasnulo raspoloženje, smijeh su zamijenila razmišljanja o Jozukinim riječima.
Ivica Barišić
